Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

O dozvoljenosti revizije i verovatnom odbacivanju ustavne žalbe podnete u predmetu penzionera iz Bačke Palanke

Objavljeno petak, 22 mart 2019 09:43Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 60
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

O dozvoljenosti revizije i verovatnom odbacivanju ustavne žalbe podnete u predmetu penzionera iz Bačke Palanke

U svom jučerašnjem komentaru u vezi ustavne žalbe na drugostepenu presudu za penzionera iz Bačke Palanke, koja se odnosi na umanjenje penzije, naveo sam:
“Ова уставна жалба ће вероватно решењем бити одбачена, јер пре подношења уставне жалбе подносилац није искористио сва дозвољена правна средства за заштиту својих права у редовном судском поступку, односно није изјавио ревизију против другостепене пресуде - одлуке којом је првостепена пресуда преиначена, сагласно одредби члана 403. став 2. тачка 2) Закона о парничном поступку. О томе сутра у посебном чланку.”

Član 403 Zakona o PP
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude.
Revizija je uvek dozvoljena ako je:
1) to posebnim zakonom propisano;
2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka;
3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U predmetu penzionera iz Bačke Palanke, u drugom stepenu je (od strane Višeg suda u Novom Sadu) preinačena presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci br. P-40/18 od 16.10.18. godine. Tom drugostepenom presudom stranci (tužiocu) – penzioneru iz Bačke Palanke, koji nije izjavio žalbu na prvostepenu presudu, je njeno pravo utvrđeno prvostepenom presudom uskraćeno, odnosno smanjeno – tužbeni zahtev tužioca je odbijen. U ovoj situaciji morala je da se izjavi revizija pre podnošenja ustavne žalbe, odnosno podneta ustavna žalba će biti rešenjem odbačena. To je advokat morao da zna.

O ovakvoj pravnoj situaciji se u svojim odlukama izjasnio i Ustavni sud, o čemu sam već pisao 2016. godine.
U prilogu objavljujem jednu odluku – rešenje Ustavnog suda u ovakvoj pravnoj situaciji koje prednje navode potvrđuje.

Kolegi Miloradu Kolašincu koji mi je ovo rešenje dostavio se ovim putem zahvaljujem.

Članak “ДОПУНА ЗАКЉУЧАКА О ДОЗВОЉЕНОСТИ РЕВИЗИЈЕ” objavio sam 05.02.2016. godine i u istom naveo:
Na sajtu VKS u odeljku Pravna shvatanja, stavovi i zakljucci objavljena je ova Dopuna zakljucaka o dozvoljenosti revizije usvojenih na sednicama Gradjanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 03.03. i 10.03.2015 godine.
Ovo je veoma vazna dopuna zakljucaka koje je objavio VKS u martu 2015. g. jer Ustavni sud odbacuje izjavljene ustavne zalbe na pravnosnazne presude u drugostepenom postupku protiv kojih je dozvoljeno izjavljivanje revizije Vrhovnom kasacionom sudu jer nisu iscrpljeni svi pravni lekovi pre izjavljivanja ustavne zalbe u sta spadaju i vanredni pravni lekovi kao sto je revizija.
Ako nismo sigurni kako postupiti nakon dostavljanja pravnosnazne presude u drugostepenom postupku tj. da li izjavljivati reviziju ili ustavnu zalbu jer smo u dilemi da li je revizija dozvoljena ili nije, u tom slucaju mozemo nakon dostavljanja drugostepene presude na tu presudu u zakonskom roku istovremeno izjaviti ustavnu zalbu Ustavnom sudu (nije potrebno angažovati advokata) i reviziju Vrhovnom kasacionom sudu (obavezno je angažovanje advokata).
Ako Ustavni sud odbaci ustavnu zalbu zbog preuranjenosti onda smo sigurni da Vrhovni kasacioni sud nece odbaciti izjavljenu reviziju kao nedozvoljenu vec ce doneti odluku na koju ako ne bude povoljna a konacna mozemo izjaviti novu ustavnu zalbu.

Vrhovni kasacioni sud je na sednicama Građanskog odeljenja od 03. i 10. marta 2015. god. usvojio sledeće zaključke:
DOZVOLJENOST REVIZIJE POSLE 31. MAJA 2014. (Čl. 403. i 404. ZPP)
I
Protiv pravnosnažnih odluka donetih u drugom stepenu posle 31.05.2014. godine (nezavisno od vremena pokretanja parničnog postupka) vrednosni cenzus za dozvoljenost revizije određen je odredbom stava 3. člana 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (dinarska protivvrednost preko 40.000 evra, odnosno preko 100.000 evra u privrednim sporovima).
II
1. Sva ostala pitanja u vezi dozvoljenosti revizije protiv pravnosnažnih odluka donetih u drugom stepenu posle 31.05.2014. godine treba ceniti prema Zakonu o parničnom postupku koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, odnosno u vreme ukidanja ako je odluka kojom se postupak okončava ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje posle 01.02.2012. godine (član 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku i član 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku “Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US i 74/13-US)* i **.
2. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“ 55/14) se primenjuje ako je pravnosnažna odluka doneta u drugom stepenu posle 31.05.2014. godine, a parnični postupak pokrenut posle 01.02.2012. godine, odnosno ako je odluka kojom se okončava postupak ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje posle 01.02.2012. godine.***
III
Izuzetno, od prethodnih zaključaka, ako je u postupku pokrenutom posle 01.02.2012 godine drugostepeni sud odlukom donetom posle 31.05.2014. godine preinačio odluku i odlučio o zahtevima stranaka ili usvojio žalbu, ukinuo odluku i odlučio o zahtevima stranaka, izuzev ako se radi o troškovima postupka ili kamati kao sporednim potraživanjima, o sporovima male vrednosti, o parnicama zbog smetanja državine ili ako je posebnim zakonom propisano da revizija nije dozvoljena, dozvoljenost revizije treba ceniti prema odredbi stava 1. tač. 2. i 3. člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.
(Zaključci usvojeni na sednicama Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 3. i 10. marta 2015. god.)
NAPOMENE:
* 1.Zaključak se odnosi pre svega na primenu odredaba o posebnoj reviziji – da li se primenjuje odredba člana 395. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“ 125/04 i 111/09) ili odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“ 72/11... 55/14). Ako se radi o odredbama člana 404. relevantno je da li se primenjuju izmene izvršene Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“ 55/14). Vrhovni kasacioni sud ima različita ovlašćenja: na osnovu odredbe člana 395. ne može dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji ako nema predloga apelacionog suda; na osnovu odredbi člana 404. pre izmena izvršenih Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“ 55/14) nije vezan predlogom apelacionog suda, a posle tih izmena sam odlučuje o posebnoj reviziji.
**Ovim zaključkom pravi se razlika da li je postupak pokrenut pre ili posle 01.02.2012. godine (isto dejstvo ima ukidanje posle tog datuma odluke kojom se postupak okončava i vraćnje predmeta na ponovno suđenje). U prvom slučaju primenjuje se Zakon o parničnom postupku(“Službeni glasnik RS“ 125/04 i 111/09), a u drugom slučaju Zakon o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“ 72/11... 55/14).
***Ovaj zaključak odnosi se samo na primenu Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“ 72/11... 55/14) i određuje kada se primenjuje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“ 55/14).
Dopuna (moja)
Na sajtu Vrhovnog kasacionog suda objavljeno je i revizijsko resenje broj Rev 1080/2015 od 05.06.2015. godine koje se odnosi na zastupanje u revizijskom postupku. Ovo je veoma vazno resenje i posebnu paznju trebalo bi da obrate oni KVP koji se samostalno zastupaju u parnicnom postupku sa mogucnoscu kasnijeg izjavljivanja revizije Vrhovnom kasacionom sudu protiv pravosnazne drugostepene presude.
Za vodjenje parnicnog postupka pred prvostepenim i drugostepenim sudom nije obavezno angazovati advokata tj stranka u postupku moze samostalno da se zastupa, medjutim u eventualnom revizijskom postupku tj. prilikom izjavljivanja revizije obavezno je angazovanje advokata inace u suprotnom VKS odbacuje reviziju kao nedozvoljenu.

На седницама Грађанског одељења одржаним 10.11. и 08.12.2015. године допуњен је закључак о дозвољености ревизије означен тачком III тако да гласи (измена текста у односу на претходни закључак подвучена је):
III
Изузетно, од претходних закључака, ако је у поступку покренутом после 01.02.2012 године, односно ако је првостепена одлука којом се окончава поступак укинута и предмет враћен на поновно суђење после 01.02.2012. године, другостепени суд одлуком донетом после 31.05.2014. године преиначио одлуку и одлучио о захтевима странака или усвојио жалбу, укинуо одлуку и одлучио о захтевима странака, изузев ако се ради о трошковима поступка или камати као споредним потраживањима, о споровима мале вредности, о парницама због сметања државине или ако је посебним законом прописано да ревизија није дозвољена, дозвољеност ревизије треба ценити према одредби става 1. тач. 2. и 3. члана 13. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку.
Није увек дозвољена ревизија по члану 403. ЗПП у случају преиначења првостепене одлуке од стране другостепеног суда, већ само у ситуацији када је ревизију изјавила странка којој је због преиначења првостепене пресуде против које није изјавила жалбу, њено право ускраћено, односно смањено.

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Resenje Ustavnog suda od 10.11.17. g - Copy.pdf)Resenje Ustavnog suda od 10.11.17. g - Copy.pdf 371 kB

ЦЕНТРАЛНО НАРОДНО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ НАТО АГРЕСИЈЕ У КРАГУЈЕВЦУ

Objavljeno petak, 22 mart 2019 09:15Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 16
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

ЦЕНТРАЛНО НАРОДНО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ НАТО АГРЕСИЈЕ У КРАГУЈЕВЦУ

22. марта 2019. - http://vojnisindikatsrbije.rs/2019/03/22/centralno-narodno-obelezavanje-nato-agresije-u-kragujevcu/

Централно народно обележавање 20 година од НАТО агресије и бомбардовања Србије биће одржано у недељу, 24. марта, у Крагујевцу са почетком у 19 часова.

Обележавање овог за Србе важног историјског датума и највећег цивилизацијског злочина у другој половини 20. века, одржава се под синтагмом “Да се злочин не заборави”.

На централном обележавању ће говорити Новица Антић, председник Војног синдиката Србије, пуковник Золтан Дани, командант ракетне јединице која је оборила Ф-117, Алберт Андијев, руски добровољац који је изгубио око на Кошарама, и Душко Вукотић, председник Удружења ветерана Републике Српске. Преко видео-линка обратиће се генерал-пуковник Владимир Лазаревић, генерал Божидар Делић, грчки капетан Маринос Рицудис, који је одбио да бомбардује Србију 1999.

Остали садржаји Централног народног обележавања 20-годишњице агресије НАТО пакта и бомбардовања Србије су:

14 ч. - Правни факултет у Крагујевцу, изложба фотографија коју у Руској Думи у априлу организују удружења ветерана и припадника руских безбедносних служби окупљени око асоцијације „Боево братство“.

16 ч. - парастос свим жртвама НАТО пакта. Парастос служи Његово Преосвештенство епископ шумадијски господин Јован (Младеновић) са свештенством.

Уводно излагање господина Арсенија Станковића на дебати о потреби оснивања Покрета војних пензионера Србије, одржаној 15. марта 2019. године.

Objavljeno četvrtak, 21 mart 2019 21:51Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 86
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Уводно излагање господина Арсенија Станковића на дебати о потреби оснивања Покрета војних пензионера Србије, одржаној 15. марта 2019. године.

http://arsenijes.blogspot.com/2019/03/15-2019.html

Поштоване колеге,
Захваљујем се што сте доласком подржали дебату о пореби оснивања покрета војних пензионера Србије, коју сам најавио објавом на свом профилу на фејсбук страници и на блогу, а пренели је администратори и уредник ФБ странице Војни пензионери Србије и КВП Радиоадмирал.

Сама објава изазвала је различите коментаре дела читалаца што је и било очекивано с обзиром на нека ранија, не баш позитивна искуства. На друштвеним мрежама изостали су аргументовани и аналитички коментари разлога зашто сам одлучио да покренем ово питање баш сада, када смо отприлике привидно „подмирени“ од стране државе осим закинутих пензија у периоду примене пљачкашког Закона о ПУНИП, као и дела повећања пензија у износу од 4,21% од следујућих 11,06%. Тежиште коментара било је на тражењу „скривених разлога“ зашто покрећем ово питање када нам је „све потаман“ и када било какав притисак државе на пензионере не постоји, осим на појединце чија борба за права пензионера личи на борбу Давида против Голијата.

Капи које су прелиле чашу јесу поништавање пресуде основног Суда у Бачкој Паланци, мешање и утицај председника Србије на судску власт и одбацивање као неприхватљиве колективне тужбе Синдиката пензионера Србије „Независност“ од ЕСЉП у Стразбуру и већ традиционално игнорисање јалове борбе УВПС од стране државних органа.

Постојеће стање намеће потребу преиспитивања облика организовања пензионера Србије, нашу ефикасност у борби за уставност и законитост, а посебно војних пензионера с обзиром да смо вишеструко оштећени, а као припадници бивше војне силе дубоко забринути за одбрамбену способност земље.
Свакоме од нас присутних јасно да је Закон о ПИО противуставно маргинализован и његова примена сведена на интерсе владајућих гарнитура, и да ће пензионери Србије бити оштећени трајно уколико не учинимо ништа у циљу враћања ове области у границе примене уставности и законитости. Ја о томе нећу наводити податке јер о томе постоје томови написаних доказа од стране готово свих удружења пензионера и војних пензионера у Србији као и еминентних правних ауторитета.

Суштински разлог организовања дебате о овом проблему јесте потреба да иницирамо пензионере, у првом реду војне, на промишљање зашто смо доведени у овакву ситуацију и шта бисмо требало да урадимо да се заштитимо од даљих напада на нашу имовину-пензије и да иницирамо редефинисање утицаја војних пензионера на област одбране и заштите државе од различитих облика угрожавања.

Могли бисмо кратко, без елаборирања, да устврдимо – променио се друшвено политички систем, из самоуправног социјализма ушли смо у неолиберални капитализам и из једнопартијског система и диктатуре пролетеријата у вишестраначку парламентарну демократију. Али тешко да бисмо тиме били убедљиви за већину људи а наш циљ је управо да људи разумеју шта желимо да покренемо, и зато ћемо ову чињеницу покушати да докажемо на други, свима прихватљив начин.

Ми смо колеге, живи реликт једног друштвено-политичког система, који је био јако добро уређен, стабилан, безбедан и известан за већину људи. Као припадници војне силе нисмо претерано добро живели, али основни социјални захтеви савременог друштва према којима се одређује стандард грађана, постојали су.

Распадом државе и њене војне силе почео је распад и свих система који су до тада функционисали. Активни припадници су то осетили кроз разне облике репресије и притиска на њих, смањен стандард већине, завладали су непотизам, корупција и злоупотреба овлашћења претварањем делова војске – првенствено руководећег кадра у орган странке на власти. То није нека новина да је интерес странака на власти у Србији био јачање одбрамбене моћи. У дужем временском периоду, почев од 90-тих година био је присутан тренд слабљења војне моћи Србије. Разлози су многобројни, политичке су природе, и нису предмет ове дебате. Данас, видљиви су неки трендови јачања одбрамбене моћи, али за озбиљну оцену нису довољни показатељи из средстава јавног информисања, а ми немамо податке релевантне за извођење правилних закључака.

Војни пензионери су осетили удар још док су били у активној служби јер многи нису решили стамбене проблеме, које је свесно изазвала држава, и тај проблем нису решили ни до дан данас као пензионери, што је преседан који се није десио распадом било које државе јер се ради о имовинском праву. Више пута су нам октроисане пензије за које смо морали да се боримо на судовима а и за то смо платили адвокатском лобију ове државе. Измештени смо из система финансирања Министарства одбране и бачени на милост и немилост ПИО фонду. Војно здравство грца због проблема финансирања, а сваки дан искрсавају проблеми који се решавају на палијативан начин. Војним пензионерима који су десетинама година навикавани на извесност, овакво стање ствари права је ноћна мора с обзиром на године живота и природном потребом за сигурним пензијама и здравственим системом без обзира на место живљења.

Да проблем буде већи, највеће удружење војних пензионера УВПС, иако је настојало да задржи статус фактора који се нешто пита, према нашој оцени није у томе успело. Зашто се то десило, не желимо да дајемо оцене, али то не значи да не знамо узроке таквог стања. Руководству УВПС замерамо што је, ако је схватило да је маргинализовано, пристало на колаборацију са онима који су доносили негативне одлуке по војне пензионере, и пасивним ставом уствари подржавали такве одлуке.

Овде желим да кажем да дописе, молбе и жалбе државним органима које су биле у тежишту активности УВПС, сматрамо почетним и нужним, али не и адекватним облицима социјалне борбе. А облици смањивања права војних пензионера су и те како захтевали адекватније одговоре, посебно у време када смо почели борбу за своја права уличним протестима који су по дефиницији облици социјално-политичке борбе. Оно што је радило УВПС било је веома бенигно за власт и, према оцени јавног мњења-војних пензионера, у функцији очувања позиција и привилегија малог броја људи тог удружења. То мисли већина војних пензионера. Ипак, биће да је то последица неспособности тих људи да се адекватно организују, да немају идеју шта чинити, да живе у реликту прошлости и да мир под старе дане налазе у пасивном односу према стварности.

Та чињеница изродила је раслојавање некада монолитног удружења и одвајања, првенствено пензионисаних подофицира, због стављања у веома неповољан материјални положај одређаним законима, и формирање других удружења и пре него што су се негативне одлуке државе према војним пензионерима почеле одвијати филмском брзином.

Тако формирана удружења са релативно малим бројем чланова и различитим интересима нису могла озбиљније да се упусте у социјалну борбу за своја права иако су потпуно правилно разумела шта се дешава и многа тога успела да учине укључујући и анимирање народних посланика у борби за наша права. Нажалост, једно од њих, УСПВЛС, које је остало усмљено због мени неразумног односа руководства тог удружења према другим удружењима, није обезбедило тако потребну подршку свих, и то је проблем који желимо да превазиђемо. Остала удружења, тражила су властите путеве и остваривала резултате интерног карактера али најважнији проблем нико појединачно није могао ни да начне.

Најразорнији по нас био је неразуман став већине војних пензионера да им је доста политике, неправилно повезујући то са негативним искуствима са идеолошки деформисаним кадром одавно непостојећих СКЈ и СКПЈ. Такође, забрињавајућа је чињеница да се у јавне полемике нису укључивали генерали и пуковници, осим појединих, као и други војни пензионери способни да повуку терет успешне борбе и афирмације места и улоге пензионера у друштву. Постоје одређени анимозитети међу нама који су лишени сваке логике. Не треба одбацити могућност да су поједине институције државе плански стварале одијум према ефикасном социјално-политичком организовању пензионера примерено нашим могућностима, као једино ефикасном начину супротстављања одлукама државе којима се смањују стечена права пензионера.

У таквим условима родила се идеја о формирању координационог тела које је окупљало већину удружења и које је, да је било правилно профилисано, могло да учини пуно више, али и оно што је учињено допринело је да држава озбиљније приступи решавању нашег проблема. Ми мислимо и слажемо се са оценом већине, да онолико колико смо ми били озбиљни у својим захтевима и својим поступцима толико смо и постигли. Када ово констатујемо мислимо на ангажовање свих субјеката те борбе - појединаца, удружења и адвоката.

Можда ћемо успети да сликовато прикажемо ту ситуацију као понашање фудбалера који предрибла целу одбрану и голмана, стане ногом на лопту испред гол линије, окрене се да види како му навијачи аплаудирају, позира фоторепортерима а голман му узме лопту. И нема гола!

Након почетног успеха, вероватно суочени са чињеницом да би координационо тело могло да избаци на површину неке нове људе, и лутања на тему шта даље чинити, неки су се повукли у своја удружења, неки су покушали да нашу борбу придруже синдикатима пензионера који опет имају своје облике борбе за права пензионера и који, то треба јавно рећи, нису имали слуха за заједничке интерсе, неки опет лично ангажовање у политичким партијама сматрају нашим ућешћем у политичком артикулисању интерса војних пензионера, што није тачно, него је само параван странака у борби за власт кроз вербално заступање наших интереса.

Између вербалне подршке и практичне делатности постоји јако велик корпус потребних услова. У првом реду политичка снага да се власт натера на поштовање закона. Ми такву политичку снагу, овако разједињени, немамо.

Такође, када анализирамо чињенице које се односе на политичке партије, наше интересе форсирају странке опозиције али то за нас, пензионере, не производи никакве конкретне последице. Они бојкотују рад Парламента и локалних скупштина док онима који стварно одлучују не пада на памет да се баве нама. Сада се ми питамо, како то и ко то заступа наше интересе?
За нас је одговор јасан – нико!

Било би веома добро када бисмо имали толику снагу да можемо да путем странака на власти, првенствено, али и деловањем опозиције, наметнемо реализацију наших интереса путем закона, али за то нам, јасно је, треба масовност, односно бирачко тело.

Како год да посматрамо проблем он се своди на размишљање и закључак да се пензионери Србије морају ујединити у једну политичку снагу, у један покрет. Реално, ми сада у Србији немамо ту снагу, а лидери многих удружења пензионера или не разумеју проблем, или њихови лидери гледају своје мале, скромне и надасве ситносопственичке инетерсе или, што не би требало искључити, колаборирају са узурпаторима наших права, ради сопствених интереса.

ПУПС не постоји у политичкој пракси, УВПС не делује као социјално-политичка снага већ као локална интересна заједница, које је то постало због несхватања нове улоге у друштву и неразумевања да као највеће удружење војних пензионера мора почети да примењује неке облике социјално-политичке борбе ради остваривања утицаја на одлуке власти. Ми не мислимо да је то лако, јер одговорност подједнако деле како руководство тако и чланство које је пасивно, које не разуме шта се дешава у реалном животу и које је научено да је неко други дужан да му убаци печену кокошку у уста а да је његова обавеза да је поједе.

Оштрица наше критике је усмерена према свим пензионерима који не схватају да се за своја права морамо борити. Такође критикујемо свакога од нас ко покушава да користи настало стање због личних интереса, заговара сепаратизам међу нама и шири дефетизам у могућност борбе за наша права.

Ове чињенице погодују актуелној власти а погодоваће и будућим уколико се не организујемо у једну социјално-политичку снагу кроз систем парламентарне демократије, која ће у тежишту имати очување одбрамбених потенцијала државе, имовине у власништву државе и имовине пензионера стечене минулим радом.
Ми другог избора немамо, уколико не желимо да нам се стечена имовина одузима како којој власти падне на памет.

Зато од вас тражимо подршку да се ујединимо у, колоквијално назван, покрет војних пензионера Србије.
О томе на који начин то да урадимо, разговарајмо на овој и на будућим дебатама уз уважавање и поштовање аутохтоности свих удружења.

Ми можемо да закључимо да нисмо способни за тако нешто и да се разиђемо задовољни што смо успели да немамо никакав утицај на одбрану земље, иако имамо кадар који је изнео терет успешне одбране од копнене агресије НАТО, да не чинимо ништа и на тај начин дамо сагласност да никада не добијемо опљачкане пензије или 4,21%, и гледамо у будућност уплашени од нових намета као што је овај за оружје, или да ишчекујемо неки нови инцидент са папирним рецептима, или неким другим проблемом.
Ми можемо да закључимо да ово промишљање није утопија већ могућа будућност.

Ако то закључимо кроз дебату, онда хајде да одредимо људе који могу и желе да одраде почетне, припремне радње. Неки, одушевљени емотивци би већа сада да региструјемо покрет. То је најлакши део посла. Дајте да агитујемо међу људима, свако удружење да то чини. Персонални састав и личне позиције нас у покрету су маргинална питања.
Међу нама има млађих и способних колега који могу да изнесу терет организације и наше јединство. Свакако, очекујемо конструктивну сарадњу председника и руководстава свих удружења пензионера и они ће бити ти који ће дефинисати персонални састав руководства покрета. Челну личност, какву год функцију да јој дамо, изабраћемо кроз припремни период пре званичне, оснивачке скупштине и регистрације покрета.

Ми данас, ако смо сагласни, треба да усвојимо општу Платформу покрета војних пензионера Србије да војни пензионери Србије не прихватају да буду маргинализовани у питањима која се тичу области одбране и безбедности државе, нити да прихватају правни вакум настао ћутањем Уставног суда у доношењу оцене уставности Закона о ПУНИП којим је део пензионера Србије дискриминисан по основи имовине, као ни било који облик угрожавања уставности и законитости као основног начела модерне државе.

Заборавимо на све анимозитете јер нам је будућност угрожена. Ако будемо стално каснили, никада и нигде нећемо стићи на време.

Ту смо да дискутујемо и да изнесемо мишљења о могућим решењима.

Овим желимо да нагласимо да је време да почнемо да се уважавамо и да од људи који чекају нечије решење њихових проблема постанемо неко ко ће своју судбину узети у властите руке. То није лако, али ово је први корак.

Хвала вам!

Докуменат ЕСЉП о одбацивању представке у вези 4.21%

Objavljeno četvrtak, 21 mart 2019 15:20Autor Ilija Ovuka
Pogodaka: 111
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Љубомир Драгањац, председник УВПС поднео је Представку ЕСЉП у вези права на 4.21% која је одбачена из процесних разлога. 
Имамо и сазнања да председник УВПС приликом обиласка УВП по Србији говори да смо изгубили то право на основу његове одбачене Представке.

Пошто је његова Представка одбачена као неприхватљива из процесних разлога по члану 34 и 35 Конвенције ЕСЉП (у прилогу), захтевамо да УВПС објави јавно на сајту УВПС комплетну представку коју је Драгањац поднео ЕСЉП!

Докуменат ЕСЉП о одбацивању Представке у прилогу.

Strana 1 od 526