Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Penali na penzije dele i ekonomiste

Objavljeno subota, 21 april 2018 08:58Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 5
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Penali na penzije dele i ekonomiste

J. Ž. SKENDERIJA | 20. april 2018.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:723127-Penali-na-penzije-dele-i-ekonomiste

Nema saglasnosti među stručnjacima da li treba ukinuti kaznene poene. Prof. Arsić: Pravedno je da ne prima manje onaj ko radi duže
UKIDANjE penala za prevremeno penzionisanje, koje sindikati najavljuju za jesen, podelilo je ekonomske stručnjake. Prof. dr Milojko Arsić sa beogradskog Ekonomskog fakulteta, tako, smatra da bi time bili oštećeni svi budući penzioneri koji će u penziju otići sa 65 godina života, jer bi za isti iznos uplaćenih doprinosa na kraju dobili manju sumu. Sa druge strane, prof. dr Božo Drašković sa Instituta ekonomskih nauka u Beogradu ocenjuje da je “besmisleno diskriminisati veliku grupaciju ljudi koji su ispunili bar jedan od uslova za napuštanje radnog mesta”, stoga misli da penale svakako treba ukinuti.
Profesor Arsić, za “Novosti”, kaže da, ako bi dva osiguranika uplaćivali mesečne doprinose od 10.000 dinara, tokom 40 godina uplaćeni iznos bi bio po 4,8 miliona dinara. Ako nema penala, i ako zanemarimo doprinose za zdravstveno osiguranje koje plaćaju, njihovi čekovi bi bili jednaki i iznosili bi po 32.000 dinara mesečno.
- Ukupan iznos penzija koji bi primio onaj koji bi se penzionisao u 65. godini, dok ne navrši 75, iznosio bi 3,84 miliona dinara, dok bi korisnik koji je otišao u penziju u 60. godini dotad primio 5,76 miliona dinara - objašnjava prof. Arsić. - Prema tome, onaj koji radi do 65. godine primio bi do 75. rođendana skoro milion dinara ili za 20 odsto manju sumu penzija nego što je uplatio doprinosa, dok bi onaj koji je otišao pet godina ranije dobio isto toliko više nego što je uplatio doprinosa.
Prema tome, moglo bi se reći da je država u sistemu u kojem nema penala uzela skoro milion dinara od onoga koji je otišao u punu penziju i dala ih penzioneru koji je otišao u prevremenu.
Profesor Arsić smatra da kao što visina penzije osiguranika zavisi od toga koliko je godina uplaćivao doprinose i od visine doprinosa, treba da zavisi i od toga koliko će dugo neko dobijati penziju.
- Na osnovu demografskih podataka zna se koliko ljudi u proseku žive, odnosno koliko se koristi penzija - kaže naš sagovornik. - Ljudi koji ranije napuste posao će duže dobijati penziju.
Profesor Božo Drašković, međutim, ne slaže se da penali treba da ostanu.
- Ne može se uz kaznene poene rešavati problem finansiranja penzionog fonda - kaže naš sagovornik. - Takvi problemi se ne rešavaju ad hok, već sistemski, jer su posledica dugogodišnjeg urušavanja sopstvene privrede i ekonomije. Na taj način došlo je i do urušavanja PIO fonda koji je zasnovan na međugeneracijskoj solidarnosti.
Po njemu, uvođenje privatnih penzijskih fondova ne bi bilo najbolje rešenje, jer se oni nisu pokazali uspešnim ni u mnogo razvijenijim državama.

NIŽI NEGO U EVROPI

KAZNENI poeni u Srbiji (4,08 odsto po godini) su niži nego u u evropskim zemljama, u kojima oni u proseku iznose 5,5 odsto. U Slovačkoj, Poljskoj i Češkoj su šest, Mađarskoj, Estoniji i Litvaniji 4,8 odsto, u Crnoj Gori 4,2 procenta. Manji su u Sloveniji i Hrvatskoj, ali se očekuje da će ih Hrvatska uskoro povećati, kako bi sačuvala solventnost penzijskog sistema.

Решења директора РФ ПИО запослених, самосталних делатности односно пољопривредника о усклађивању пензија из 2007. године

Objavljeno petak, 20 april 2018 22:22Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 7
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Решења директора РФ ПИО запослених, самосталних делатности односно пољопривредника о усклађивању пензија из 2007. године

Поштовани!

Један од наших колега обратио ми се и тражио следеће:
„Zlatko pozdrav,
Imaš li možda negde u arhivi rešenja o usklađivanju penzija penzionerima samostalnih delatnosti i poljoprivrednika brojevi: 7352 od 24.4.2007. godine; 3688 od 24.04.2007. godine; 7351 od 22.10.2007. godine i 23852 od 22.10.2007. godine.“

Пронашао сам сва тражена решења, у јпг. формату, непосредно из Службеног гласника РС. Препис немам али мислим да је овако потпуно у реду.
У прилогу објављујем решења која је колега тражио и још нека решења директора РФ ПИО запослених, самосталних делатности односно пољопривредника о усклађивању пензија из 2007. године која није навео, односно тражио, али наравно и њих сам му проследио.

Можда још некоме затреба, не шкоди!

Glavni zaključci Godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2018. g.

Objavljeno petak, 20 april 2018 10:25Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 87
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Glavni zaključci Godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2018. g.

Politički kriterijumi
Predsednički izbori u Srbiji su održani u aprilu 2017. Međunarodni posmatrači su zabeležili da su glasači imali istinski izbor kandidata, ali da uslovi učešća nisu bili jednaki za sve na šta je uticalo nekoliko faktora. Preporuke posmatrača je neophodno primeniti u potpunosti, uključujući one vezane za transparentnost i integritet izbornog procesa tokom izborne kampanje.
Nakon što je Vučić izabran za predsednika Srbije i dao ostavku na mesto predsednika Vlade, nova Vlada, na čelu sa Anom Brnabić, stupila je na dužnost u junu 2017. Za predsednika Vlade je po prvi put izabrana žena. Parlament i dalje ne sprovodi delotvorni nadzor nad izvršnom vlašću. Transparentnost, inkluzivnost i kvalitet pri izradi zakona mora biti podignut na viši nivo, a međupartijski dijalog poboljšan. Učestalost usvajanja zakona po hitnoj proceduri se mora smanjiti. Aktivnosti koje ograničavaju sposobnost parlamenta da vrši delotvoran nadzor nad zakonodavstvom se moraju izbeći. Nezavisnim regulatornim telima se mora omogućiti neometano obavljanje dužnosti. Ustavne reforme su neophodne kako bi se standardi u određenim oblastima uskladili sa EU.
Srbija je umereno pripremljena za reformu državne uprave. Izvestan napredak je ostvaren u oblasti pružanja usluga kao i usvajanjem nekoliko novih zakona. Srbija mora da ostvari svoje reformske ciljeve, da profesionalizuje i depolitizuje administraciju, naročito kada su u pitanju pozicije višeg rukovodstva te da obezbedi sistematsku koordinaciju i nadzor nad programom upravljanja javnim finansijama za period 2016-2020. Od presudnog značaja će biti sposobnost Srbije da privuče i zadrži kvalifikovano osoblje u onim delovima administracije koji se bave pitanjima EU.
Srbija je ostvarila određeni nivo pripreme pravosudnog sistema. Ostvaren je izvesni napredak, prvenstveno u pogledu smanjenja broja starih izvršnih predmeta i utvrđivanja mera za harmonizaciju sudske prakse. Usvojena su poboljšana pravila za profesionalnu evaluaciju sudija i tužilaca. Obim političkog uticaja na sudstvo je i dalje predmet zabrinutosti. Novi nacrt ustavnih izmena u domenu pravosuđa je objavljen u januaru 2018. i stavljen je na javnu raspravu pre nego je poslat Venecijanskoj komisiji na mišljenje.
Srbija je ostvarila određeni nivo pripreme u borbi protiv korupcije. Ostvaren je izvesni napredak, prvenstveno u pogledu usvojenih izmena Krivičnog zakonika u odeljku koji se tiče privrednog kriminala, zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju korupcije, organizovanog kriminala i terorizma, kao i zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Međutim, postoji ozbiljno kašnjenje kada je u pitanju usvajanje novog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Korupcija je i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima i predstavlja ozbiljan problem. Operativni kapaciteti nadležnih institucija i dalje su neujednačeni. Pravosudni i organi za sprovođenje zakona moraju da dokažu da mogu da vode istragu, krivično gone i sude u svim predmetima korupcije na visokom nivou na nepristrasan i operativno nezavisan način.
Srbija je ostvarila određeni nivo pripreme u borbi protiv organizovanog kriminala. Izvesni napredak je ostvaren u oblastima poput upravljanja ljudskim resursima u Ministarstvu unutrašnjih poslova i policiji. Unapređen je operativni kapacitet Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Nova strategija i akcioni plan za suzbijanje i borbu protiv trgovine ljudima su usvojeni, imenovan je nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, a usvojen je i novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Međutim, Srbija tek treba da ostvari održive rezultate po pitanju delotvornih finansijskih istraga, kao i istraga, krivičnih gonjenja i pravosnažnih presuda u predmetima koji se tiču pranja novca. Kada je u pitanju organizovani kriminal, broj presuda je i dalje mali. Srbija mora da se fokusira na sprovođenje akcionog plana koji je dogovoren sa Radnom grupom za finansijske mere u borbi protiv pranja novca (FATF).
Uspostavljen je pravni i institucionalni okvir za poštovanje osnovnih prava. Treba obezbediti njegovu konzistentnu primenu širom zemlje, uključujući u pogledu zaštite manjina. Iako je Srbija ostvarila određeni nivo pripreme, nije ostvaren napredak po pitanju slobode izražavanja, što je pitanje koje izaziva sve veću zabrinutost. Neophodno je ulaganje kontinuiranih napora za poboljšanje položaja osoba koje pripadaju grupama koje trpe najveću diskriminaciju (Romi, LGBTI osobe, osobe sa invaliditetom, osobe sa HIV/AIDS-om i druge socijalno ugrožene grupe). Treba usvojiti zakon o rodnoj ravnopravnosti.
Srbija je generalno posvećena očuvanju bilateralnih odnosa sa drugim zemljama proširenja i susednim državama članicama EU i aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji.
Kada je u pitanju normalizacija odnosa sa Kosovom, Srbija je i dalje uključena u dijalog, ali mora da uloži dodatne napore i doprinese stvaranju uslova koji pogoduju punoj normalizaciji odnosa sa Kosovom.
Srbija je nastavila da rešava posledice migracijske i izbegličke krize. Srbija trenutno sa EU pregovara sporazum o statusu Evropske granične i obalske straže u Srbiji.
Srbija je usvojila novi zakon o azilu i privremenoj zaštiti, zakon o strancima i zakon graničnoj kontroli. Treba usvojiti strategiju i akcioni plan za suzbijanje neregularnih migracija za period 2017-2020. Srbija u ovom kontekstu treba da usvoji i sveobuhvatni mehanizam za povratak neregularnih migranata, u skladu sa zahtevima EU, kao i da postepeno usaglasi svoju viznu politiku sa EU. Treba obezbediti i bolju koordinaciju između različitih državnih organa koji su uključeni u upravljanje migracijama. Saradnja sa susednim zemljama i državama članicama, naročito na tehničkom nivou, nastavljena je, a uloženi su i značajni napori za pružanje humanitarne pomoći, pre svega uz podršku EU. Srbija treba da osnaži kapacitete za rešavanje posebnih potreba za prijem maloletnih lica bez pratnje odraslih.

Ekonomski kriterijumi
Srbija je umereno pripremljena za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije. Dobar napredak je ostvaren u rešavanju određenih političkih nedostataka, konkretno u pogledu budžetskog deficita. Osnove rasta su zdrave, a makroekonomska stabilnost je očuvana. Inflacija je pod kontrolom, a monetarna politika podupire rast. Uslovi na tržištu rada su dodatno poboljšani. Međutim, vladin dug je i dalje visok, a budžetski okvir i upravljanje njime treba osnažiti. Važne strukturne reforme državne uprave, poreskih organa i preduzeća u državnom vlasništvu nisu dovršene. Neformalna zaposlenost, nezaposlenost i ekonomska neaktivnost su i dalje veoma visoki, naročito među ženama i mladima. Privatni sektor je nedovoljno razvijen, a njegov razvoj je ograničen nedostacima vladavine prava i fer konkurencije.
Srbija je umereno pripremljena u pogledu sposobnosti da se nosi sa konkurentskim pritiskom i tržišnim silama u Uniji. Određeni napredak je ostvaren u pogledu povećanja konkurentnosti. Međutim, nivo investicione aktivnosti je i dalje ispod potreba privrede. Uprkos izvesnim poboljšanjima, preduzeća su suočena sa nizom izazova, uključujući nepredvidivo poslovno okruženje, visoke parafiskalne namete kao i otežan i skup pristup finansiranju.

Zakonodavstvo EU
Kada je reč o sposobnosti da preuzme obaveze članstva, Srbija nastavlja da usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU u svim oblastima. Adekvatni finansijski i ljudski resursi i zdravi strateški okviri će imati presudan značaj za očuvanje reformskog tempa. Srbija je ostvarila dobar nivo pripreme u oblastima poput prava privrednih društava, intelektualne svojine, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture te carine. Srbija je poboljšala veze između planiranja investicija i izvršenja budžeta, ali tek treba da razvije jedinstveni mehanizam za određivanje investicionih prioriteta bez obzira na izvor finansiranja u skladu sa programom upravljanja javnim finansijama. U oblastima kao što su javne nabavke, statistika, monetarna politika i finansijska kontrola, Srbija je umereno pripremljena. Srbija u periodu do pristupanja treba da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Srbija treba da se kao prioritetnim pitanjem pozabavi rešavanjem pitanja nepoštovanja SSP-a, konkretno u pogledu ograničenja na kretanja kapitala, regulacije državne pomoći, fiskalne diskriminacije na uvoz žestokih alkoholnih pica i ograničenja na izvoz otpada.

Ceo Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2018. g. na engleskom jeziku možete pročitati ovde - http://europa.rs/wp-content/uploads/2018/04/20180417-serbia-report.pdf

Ključni datumi
Jun 2003: Samit u Solunu: Potvrđena evropska perspektiva Zapadnog Balkana
April 2008: Potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU
Decembar 2009: Odobren bezvizni režim za građane Srbije za putovanja u zonu Šengena; Srbija podnosi zahtev za članstvo u EU
Oktobar 2011: Evropska komisija izdaje mišljenje o zahtevu Srbije za članstvo u EU
Mart 2012: Evropski savet odobrava Srbiji status kandidata
April 2013: Evropska komisija preporučuje otvaranje pristupnih pregovora sa Srbijom
Septembar 2013: Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju stupa na snagu; počinje analitički pregled pravnih tekovina („skrining”)
Decembar 2013: Savet usvaja pregovarački okvir
21. januar 2014: Pristupni pregovori su zvanično otvoreni na prvoj međuvladinoj konferenciji
Decembar 2015: Otvorena poglavlja 35 i 32 – normalizacija odnosa između Srbije i Kosova i finansijska kontrola
Jul 2016: Otvorena poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava
Do decembra 2017. otvoreno 12 od 35 poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena
Februar 2018: Evropska komisija usvaja strategiju za ‘kredibilnu perspektivu i pojačan angažman sa Zapadnim Balkanom’

Komentar:
Da bi makar donekle sprečila zlonamerna tumačenja svojih izveštaja, Evropska komisija je počela da koristi dve petostepene skale.
Skala koja se koristi za ocenu trenutne situacije je sledeća:
- U ranoj fazi (Early stage)
- Izvestan nivo pripremljenosti (Some level of preparation)
- Umerena pripremljenost (Moderately prepared)
- Dobar nivo pripremljenosti (Good level of preparation)
- Veoma napredan nivo pripremljenosti (Well advanced)
Skala koja se koristi za ocenu napretka u protekloj godini je:
- Nazadovanje (Backsliding)
- Bez napretka (No progress)
- Izvestan napredak (Some progress)
- Dobar napredak (Good progress)
- Vrlo dobar napredak (Very good progress)

Izveštaj je javno dostupan, a vlast i građani nemaju mnogo razloga za zadovoljstvo njegovim sadržajem. U nekim delovima je detaljniji od prethodnog, ali u osnovi se sastoji od istih opisa istih problema. I to se ponavlja godinama, pa bi se jedino moglo govoriti o napretku brzinom puža. Za primer svakako treba uzeti Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) koje je sa Poglavljem 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) izdvojeno kao ključno u okviru celine „Vladavina prava i osnovna prava“.

Čak i kratak pregled ocena u ovim petostepenim skalama iz Godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2018. g. daje poprilično sumornu sliku:
1. Pravosuđe i osnovna prava
stanje: izvestan nivo pripremljenosti
napredak: izvestan napredak
2. Funkcionisanje pravosuđa
stanje: izvestan nivo pripremljenosti
napredak: izvestan napredak
3. Borba protiv korupcije
stanje: izvestan nivo pripremljenosti
napredak: izvestan napredak
4. Osnovna prava (ljudska prava)
Stanje: nema ocena, ali pored dosledne primene zakona koji se tiču ljudskih prava, sada je dodat i zahtev da primena bude efikasna.
5. Sloboda izražavanja (mediji)
stanje: izvestan nivo pripremljenosti
napredak: bez napretka

Najniža penzija 7,5 puta manja od najviše

Objavljeno četvrtak, 19 april 2018 08:41Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 184
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Najniža penzija 7,5 puta manja od najviše

J. Ž. SKENDERIJA | 18. april 2018.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:722822-Najniza-penzija-75-puta-manja-od-najvise

U Srbiji 16 penzionera prima ček od 106.189, a gotovo 260.000 dobija do 14.338 dinara. Pre umanjenja, pojedini korisnici imali mesečno po 132.065
NAJNIŽA penzija u Srbiji iznosi 14.338 dinara i u odnosu na iznos koji mesečno stiže korisniku najvišeg čeka od 106.189 dinara, ona je manja oko 7,5 puta! Razlika je pre primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija bila i veća, čak devet puta. Na spisku Fonda PIO fonda takvih penzionera je 16 i na njihovim rešenjima je pre umanjenja bilo ispisano 132.065 dinara.
Prema statistici Fonda u najgorem položaju su poljoprivredni penzioneri, čiji je novčanik mesečno "deblji" za tek 11.272 dinara! Manje od garantovanog penzijskog minimalca dobija 156.000 najstarijih, dok je 103.000 onih koji moraju da se zadovolje najnižim iznosom. Računica govori da od ukupnog broja penzionera čak 17 odsto živi na minimalcu.
U Fondu objašnjavaju da se prema odredbama zakona, najniži iznos penzije u osiguranju zaposlenih i samostalnih delatnosti vanredno usklađuje od 1. januara 2011. godine za procenat kojim se obezbeđuje da učešće najnižeg iznosa za januar 2011. u prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa zaposlenih u Srbiji u 2010. godini bude veće za jedan procentni poen u odnosu na učešće najnižeg iznosa penzije isplaćene za 2010. godinu u prosečnoj zaradi zaposlenih u toj godini. Ovako usklađen iznos dalje se usklađuje u skladu sa ovim zakonom.
- Najniži iznos starosne, odnosno invalidske penzije za osiguranike poljoprivrednike utvrđuje se u iznosu od 9.000 dinara na dan 1. januara 2011. godine - kažu u PIO. - Ako najniži iznos penzije isplaćene u osiguranju zaposlenih za prethodnu godinu iznosi manje od 27 odsto od prosečne srpske zarade, za korisnike u osiguranju zaposlenih i u osiguranju samostalnih delatnosti najniži ček vanredno se usklađuje od 1. januara tekuće godine za procenat kojim se obezbeđuje da se najniži za prethodnu godinu dovede na nivo od 27 odsto prosečne plate u prethodnoj godini. Ova zakonska odredba se primenjuje zaključno sa 31. decembrom 2015. godine.
Pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja po međunarodnim ugovorima ostvaruju osiguranici koji su navršili deo staža u Srbiji, a deo u drugoj državi s kojom je Srbija potpisala i primenjuje ugovor o socijalnom osiguranju. Prava se ostvaruju po nacionalnim zakonima koji važe u svakoj od tih država.
U slučajevima da podnosilac zahteva ispunjava uslove za priznavanje prava na penziju samo na osnovu staža navršenog kod nas, utvrđuje se pravo na takozvanu samostalnu penziju. Ako nema dovoljno staža u Srbiji da bi bilo priznato pravo na penziju, sabiraju se i periodi osiguranja navršeni u državi ugovornici, ukoliko se ne preklapaju sa periodima staža u Srbiji. Na taj način utvrđuje se pravo na takozvani srazmerni deo penzije. U tom slučaju Fond isplaćuje penziju samo za deo staža koji je ostvaren po našim propisima.
U slučaju najnižeg iznosa penzije, osiguraniku koji je ostvario pravo na inostrani deo penzije, prema međunarodnom ugovoru pripada razlika do najnižeg iznosa penzije ako mu je iznos, utvrđen po Zakonu o PIO, i inostrane penzije obračunate prema važećem deviznom kursu na dan ostvarivanja prava, manji od iznosa najnižeg čeka određene zakonom.

PREBIVALIŠTE

Prebivalište ne utiče na iznos penzije, uključujući i najniži iznos penzije. Međutim, u skladu sa odredbama međudržavnih ugovora o socijalnom osiguranju ne obezbeđuje se transfer najnižeg iznosa penzije u pojedine države ugovornice.

ČEK DIKTIRA BUDŽET

Od decembra 2015. godine penzije, uključujući i najniži iznos penzije, usklađuju se po Zakonu o budžetskom sistemu. Najviši iznos penzije određuje se tako što lični koeficijent ne može iznositi više od 3,8.

Strana 1 od 394