Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Najavljena poskupljenja progutaće povišice

Objavljeno ponedeljak, 11 novembar 2019 12:21Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 1
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Najavljena poskupljenja progutaće povišice

Uvećanje penzija i minimalca neće bitno poboljšati standard najsiromašnijih

Piše: M. N. Stevanović, 10. novembra 2019. g. - https://www.danas.rs/ekonomija/najavljena-poskupljenja-progutace-povisice/

Penzioneri sa najnižim primanjima, a njih je više od 20 odsto, gotovo da neće osetiti blagodet nove povišice od oko 5,4 odsto, jer će najavljena poskupljenja „pojesti“ iznos od oko 500 dinara na koliko mogu da računaju ako su im sadašnja primanja manja od 15.000.

Neće mnogo bolje da prođe ni polovina od ukupno 1,7 miliona penzionera koji primaju manje od 25.000 dinara, jer će se procenjenih malo više od 1.000 dinara povećanja, delimično istopiti pred naletom uvećanih računa.

Uz to, rast penzija očekuje se od januara, dok su uvećane cene krenule već od prošlog meseca.

Ništa bolje od penzionera neće proći ni zaposleni, pogotovu oni sa najnižim primanjima, jer je vrednost minimalne potrošačke korpe znatno iznad iznosa minimalne zarade koju u Srbiji prima 350.000 zaposlenih ili više od 13 odsto od ukupnog broja prijavljenih radnika. To što se „minimalac“ penje na 30.000 neće mnogo da ublaži stanje jer i sada troškovi premašuju plate.

Imamo tip vlasti koja ne želi da se obaveže i učini odgovornom, nego je sve poklon. I taj minimalac koji je utvrđen, nije prikazan kao rezultat borbe sindikata i pritisak javnosti, nego kao ispunjeno obećanje koje je Vučić iznad svih procedura dao još proletos. Ali, mi smo pre toga, kod prošlogodišnjeg usaglašavanja, imali obećanje da će minimalac u naredne dve godine stići minimalnu korpu, a sada nemamo ni to, više se ne pominje – kaže za Danas Zoran Stojiljković, predsednik UGS „Nezavisnost“.

On dodaje da bar do izbora najavljena poskupljenja neće bitno uticati na povećanje troškova života jer veruje da će se nastaviti politika zadržavanja inflacije i cene koliko-toliko držati pod kontrolom.

Ipak, ono što je već realnost, stiže preko obračuna za struju, koja od 1. decembra poskupljuje za 3,9 odsto. To, međutim, nije iznos za koliko će biti uvećan račun, jer na osnovnu cenu treba dodati porez i akcizu, pa će, prema računici Centra za potrošače Forum iz Niša, u konačnom zbiru energija biti skuplja za 7,5 procenta.

Kako se prosečan račun kreće od 2.500 do 3.500 dinara, sa novim cenama iznosiće od 180 do 260 dinara više, plus još 30 dinara za koliko je (sa 225 na 255) povećan izdatak za javni servis. Zbog tako formirane cene predstavnik Foruma u Savetu za zaštitu potrošača – krajnjih kupaca električne energije pri EPS-u, Jovan Jovanović podneo je ostavku jer to javno preduzeće nije ispoštovalo zakonsku obavezu prema kojoj je od tog savetodavnog tela trebalo da traži mišljenje pre nego što je predložena nova cena.

Praktično će država pomoć od 5.000 dinara koliko je isplatila penzionerima, uzeti nazad kroz poskupljenja, a pri tom će još da tvrde kako podižu standard građana. Kada je struja u pitanju, pozivaju se na to da je cena kod najniža u Evropi, što nije tačno. Manipuliše se tarifnim sistemom koji je tako formiran da diskriminiše male potrošače – kaže Jovanović za Danas.

Osim struje i TV pretplate, stanovnike prestonice čekaju dodatni troškovi jer je sistem objedinjene naplate komunalnih usluga, „Infostan“, već od ovog meseca uveo novu stavku u obračun – 130,68 dinara koja će se plaćati beogradskom Vodovodu na ime „pogonske spremnosti sistema“, šta god to značilo.

Očekuje se i da će gradske vlasti uskoro da odobre nove cene isporučene vode, jer je zahtev za to već podnet. Takođe, od narednog meseca je skuplji i odvoz smeća koji je sa 5,13 dinara po kvadratu poskupeo na 5,64 ili oko 25 dinara više za prosečan stan od 50 kvadrata.

Spin brigada

Naš predsednik je šef „spin brigade“ koja objavi rezultate ali ne kaže i drugu stranu. Primer je kada padne nezaposlenost na ispod deset odsto a ne kaže se da ćemo sa ovom stopom rađanja i migracije rešiti problem nezaposlenosti i bez intervencije i bez stranih investitora koji se dovode uz subvencije, oslobađanje raznih obaveza i obećanje da će plate biti minimalac plus 20 odsto – kaže Zoran Stojiljković.



Završni podnesak u parničnom postupku, po tužbi za diskriminaciju, koji vodi advokat Jovo Borić

Objavljeno nedelja, 10 novembar 2019 12:06Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 118
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Završni podnesak u parničnom postupku, po tužbi za diskriminaciju, koji vodi advokat Jovo Borić

Poštovani!

U prilogu objavljujem Završni podnesak u parničnom postupku, po tužbi za diskriminaciju, koji je Višem sudu u Beogradu 04.11.2019. godine podneo advokat Jovo Borić koji ovaj postupak vodi radi utvrđivanja diskriminacije 145 vojnih penzionera – KVP.

U vezi sa ovim podneskom i predstojećim ročištem za glavnu raspravu koje je zakazano 26.12.2019. godine adv. Borić je tužiocima dostavio sledeći mejl:

“Поштован-а/и

у прилогу вам, ваше информације ради, достављам поднесак који сам 04.11.2019. године предао у предмету Вишег суда у Београду у 6.П.бр.4011/18 ради утврђивања дискриминације.

Са тим поднеском сматрам да је, коначно, све речено и планирам да на следећем рочишту, које је заказано за 26.12.2019. године, са почетком у 10:00 часова, предложим закључење главне расправе.

Како се Виши суд у Београду из зграде у Тимочкој преселио у Палату правде у Савској улици 17/а, следеће рочиште ће се одржати у Палати правде.

Уколико је неко од вас заинтересован да присуствује наведеном рочишту молио бих да ми се јави на ову мејл адерсу или СМС поруком на број 060/3097376, уколико је сигуран да ће присуствовати рочишту.

Наведено обавештење молим да ми се достави најкасније до 01.12.2019. године, како би поступајућу судију, благовремено, могао упознати са бројем и именима тужилаца који ће присуствовати рочишту.

Ко не планира да сигурно присуствује рочишту не мора да ми се јавља.

Срдачан поздрав,

Јово М Борић, адвокат.”

Porodična penzija i vanbračnom partneru

Objavljeno četvrtak, 07 novembar 2019 16:45Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 22
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Porodična penzija i vanbračnom partneru

Pravo na porodičnu penziju može ostvariti i supružnik i vanbračni partner ukoliko su brak i vanbračna zajednica života trajali najmanje tri godine ili ukoliko sa umrlim osiguranikom vanbračni partner ima zajedničko dete, predviđeno je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje je pre nekoliko dana utvrdila Vlada Republike Srbije. Pravo na porodičnu penziju može ostvariti i supružnik iz razvedenog braka ako im je sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje.

Postojanje vanbračne zajednice i obaveze izdržavanja utvrđuje se u vanparničnom postupku.

Zakonodavac ne očekuje da će proširenje mogućnosti za ostvarivanje prava na porodičnu penziju na članove vanbračne zajednice imati značajne finansijske efekte jer mali broj građana živi u vanbračnoj zajednici.

Naime, prema rezultatima popisa iz 2011. godine, svega 236.063 stanovnika Srbije starijih od 15 godine žive u ovom obliku zajednice, što čini svega 3,8% ukupnog broja stanovnika koje pripada navedenoj dobi.

Kada su u pitanju lica stara 50 i više godina života, svega 57.508 lica je te godine živelo u vanbračnoj zajednici, što je predstavljalo oko 2% lica u tom životnom dobu.

Ne očekuje se ni da će ova zakonska odredba na duži rok značajnije uticati na porast broja korisnika porodične penzije (inače je broj korisnika ovog prava u opadanju poslednjih godina), bez obzira na veći udeo vanbračnih zajednica kod mlađeg stanovništva.

Naime, zaposlenost žena (kao osnovne kategorije korisnika porodičnih penzija) raste u mlađim starosnim grupama zaposlenih, što znači da će u većoj meri one ostvarivati pravo na svoju, starosnu penziju, a time će se smanjivati zainteresovanost za ostvarivanje porodične penzije.

Prema poslednje poznatim podacima, u avgustu 2019. godine bilo je ukupno 1.706.189 korisnika penzija u Republičkom fondu PIO. Korisnici penzija čine više od 24% stanovništva Srbije.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, 04.11.2019

Odnos Ustavnog suda i sudske vlasti

Objavljeno utorak, 05 novembar 2019 17:29Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 191
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Odnos Ustavnog suda i sudske vlasti

Piše: Slobodan Beljanski - https://www.danas.rs/drustvo/vladavina-prava/odnos-ustavnog-suda-i-sudske-vlasti/

Deo nadležnosti Ustavnog suda neposredno se odnosi na rad i odlučivanje redovnih sudova i na status njihovih sudija.

Ustavni sud, naime, rešava sukob nadležnosti između sudova i drugih državnih organa, odlučuje o žalbi sudije protiv odluke o prestanku funkcije, i povodom ustavne žalbe, kada su ispunjene pretpostavke iz člana 170 Ustava, utvrđuje da li je odlukom ili radnjom suda povređeno ili uskraćeno neko od ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, uz mogućnost da poništi sudsku odluku, zabrani dalje izvršavanje radnje ili odredi preduzimanje drugih mera pomoću kojih će štetne posledice otkloniti.

Na sudsku vlast se, dakako, posredno odnosi i ocena ustavnost ili zakonitosti opštih akata koji su za sudove izvor prava.

Ostavljamo po strani odlučivanje o sukobu nadležnosti, budući da je u pravnom sistemu Srbije teško bilo naći pogodnijeg arbitra.

U preostale dve oblasti, međutim, i po vrsti i po obimu, pojavljuje se više spornih pitanja.

Odlučivanje o žalbama sudija protiv odluke o prestanku funkcije principijelno je umesno prepustiti onome ko sudije bira. Pošto bi, prema ustavnim amandmanima, ubuduće to trebalo da bude Visoki savet sudstva, preporučljivo je naći rešenje da se u okviru ovog organa taj proces i završi.

U odnosu Ustavnog suda i sudske vlasti centralno mesto zauzima ustavna žalba.

Prema broju predmeta, ustavne žalbe predstavljaju daleko najzastupljeniju delatnost Ustavnog suda. U periodu od 2014. do 2018. godine od ukupno 58.615 novoformiranih predmeta – 55.583 (blizu 95%), odnosilo se na ustavne žalbe. Pritom, očigledna je tendencija rasta.

Udeo novoformiranih predmeta po ustavnim žalbama u ukupnom broju novih predmeta bio je 2014. godine – 90,2%, 2015. godine – 92,36%, 2016. godine – 95,2%, 2017. godine – 97,04%, a 2018. godine – 97,46%.. Broj primljenih ustavnih žalbi u odnosu na prethodnu godinu porastao je u 2016. godini za 15,2%, u 2017. godini za 19,39%, a u 2018. godini čak za 25,02%. Posledica je povećanje broja nerešenih predmeta. Prosečno povećanje nerešenih ustavnih žalbi od 2014. godine sa 2018. godinom zaključno kretalo se tempom od blizu 12% godišnje.

Upadljivo najveći broj slučajeva rešen je odbacivanjem ustavne žalbe ili na drugi nemeritoran način (obustava, spajanje, ustupanje). U proseku je godišnje odbacivano oko 78%. Kada se uzme u obzir činjenica da se u meritorne odluke ubrajaju i one koje su delom usvajajuće, a delom odbacujuće, udeo odbacujućih svakako premašuje 80%.

Ustavni sud je kontinuirano iznosio da ne postupa kao instancioni sud, da nije nadležan da povodom ustavne žalbe još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji i da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Pošto bi središnji stav, pretočen u princip po kome se Ustavni sud ne upušta u pitanje zakonitosti, ustavnu žalbu učinio besmislenom, Sud je ustanovio i jednako prilježno ponavljao uslove pod kojima je od takvog stava odstupao.

U jednoj od karakterističnih odluka naveo je da, iako generalno nije nadležan za proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su redovni sudovi protumačili važeće propise, on se u ta pitanja ipak upušta kada sudske odluke povređuju ili uskraćuju ustavna prava.

A povređuju ih ako je redovni sud pogrešno protumačio, primenio ili zanemario neko ustavno pravo, ako su primena zakona i kvalitet zaključaka bili prima facie proizvoljni, ako je došlo do povrede procesnih prava i ako utvrđeno činjenično stanje ukazuje na povredu Ustava.

Pri svemu tome, podvlačio je da bitan segment prava na pravično suđenje čini savesna i brižljiva ocena dokaza i činjenica, a shodno tome i pravilna primena relevantnog prava. U drugom predmetu je isticao da su sudovi dužni da svoje odluke obrazlože argumentovano, jasno i dovoljno, zbog čega one ne smeju biti čak ni odviše lapidarne! Izostanak ključnih razloga, odnosno razloga koji su dovoljni za suštinske aspekte činjenične i pravne argumentacije, ili odsustvo njihove adekvatne preciznosti, povređuje pravo na pravično suđenje.

Navedeni kriterijumi nisu dovoljno ubedljivi.

Otvoreno je pitanje kako se određuje granica preko koje sudska odluka ili radnja zalazi u područje „proizvoljnosti“. Pravnosnažna presuda naprosto se ne može zasnivati na povredi formalnog ili materijalnog prava koja se neće klasifikovati kao „proizvoljnost“ i neće činiti postupak nepravičnim.

Osim toga, nejasno je kako se mogu stepenovati povreda prava i ocena dokaza, na način po kome će samo prima facie ekscesi biti privilegovani, a svi ostali, za koje je potrebno veće udubljivanje ili poznavanje prava, uz veći intelektualni napor u interpretaciji ili logičkom rasuđivanju, biti svrstani u podnošljive, zanemarljive i za Ustavni sud prihvatljive.

Ovakav pristup podrazumevao bi da Ustavni sud potcenjuje ne samo ustavna prava i slobode već i sopstvenu ulogu.

Već i sama nesaglasnost sudija Ustavnog suda (preglasavanje, izdvojena nesaglasna mišljenja) o „očiglednosti“ i „proizvoljnosti“ opovrgava obe pojave, jer je osnovna pretpostavka takvih smisaono-vrednosnih procena opšta saglasnost o nečemu što je u krugu pravnika notorno, blisko zdravom razumu i nepotrebno za dokazivanje.

Takođe, činjenica da je znatan broj ustavnih žalbi odbijen iz razloga koji su predstavljali dovoljan osnov za njihovo odbacivanje govori da se „proizvoljnost“ osporavanih akata nije mogla prepoznati na prvi pogled i da primenjeni kriterijum nije prošao test prihvatljivosti za sve faze ustavnosudskog postupka.

Zbog svega ovoga kriterijumi Ustavnog suda koji se odnose na dopuštenost i osnovanost ustavne žalbe neodređeni su i otvoreni u meri koja ne osujećuje i njihovu proizvoljnost. Jedini prihvatljiv kriterijum morao bi se zasnivati na stavu da je utvrđena povreda, sama za sebe ili u vezi sa drugim povredama, bila od odlučujućeg uticaja na donošenje osporavane sudske odluke.

Što se obima nadležnosti tiče, Ustavni sud je svojevremeno sam pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti Zakona o Ustavnom sudu i našao da je neustavna odredba kojom su sudske odluke izuzete od mogućnosti poništavanja. Na taj način je sam pribavio prošireno ovlašćenje da odlučuje i o sudbini pravnosnažne odluke suda.

Odluka redovnog suda, međutim, ne može se poistovetiti sa aktom svakog drugog državnog organa ili organizacije sa javnim ovlašćenjima. Za razliku od drugih subjekata, sudske odluke potiču od sudske vlasti kojoj je Ustavom garantovana nezavisnost. Ova differentia specifica opravdava pristup po kome bi ustavnosudsko preispitivanje sudskih odluka bilo ograničeno na deklaratorni rang.

Za redukciju nadležnosti postoje i argumenti procesnog karaktera. U gotovo svim zakonima o postupcima pred redovnim sudovima, odluka Ustavnog suda, kojom je utvrđena povreda ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode, predstavlja razlog za vanredni pravni lek.

Za koherentnost ustavnog i pravnosudnog sistema bilo bi značajno da se sudskoj vlasti prepusti konačna ocena o uticaju utvrđene povrede na pravnosnažnu sudsku odluku i njenu održivost. Ovako, iako ne presuđuje strankama kad poništava ono što je već presuđeno, Ustavni sud „presuđuje“ redovnom sudu.

Devalviranju sudske vlasti dodatno doprinosi, inače potpuno suvišno, davanje naloga redovnom sudu da donese novu odluku. U takvim okolnostima teško je poreći da, uprkos upornom poricanju instancionih ovlašćenja, Ustavni sud de facto postupa kao instancioni.

Proizlazi da pravo Ustavnog suda da poništava pravnosnažne odluke redovnih sudova i da odlučuje o žalbama zbog prestanka funkcije sudija – narušava nezavisnost sudske vlasti.

(Reč jednog od autora knjige Odnos Ustavnog suda i sudske vlasti – stanje i perspektive – izdanje Ceprisa uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija – na Okruglom stolu u Novom Sadu, 25. 10. 2019.)

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (CEPRIS-Odnos-Ustavnog-suda-i-sudske-vlasti.pdf)CEPRIS-Odnos-Ustavnog-suda-i-sudske-vlasti.pdf 2661 kB

Strana 1 od 381