Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

НАКНАДНИ ЗАХТЕВ – УРГЕНЦИЈА за доношење решења по Жалби због ћутања управе (РФ ПИО – Филијала Крагујевац) од 20.07.2017. године

Objavljeno ponedeljak, 25 septembar 2017 11:35Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 35
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

НАКНАДНИ ЗАХТЕВ – УРГЕНЦИЈА за доношење решења по Жалби због ћутања управе (РФ ПИО – Филијала Крагујевац) од 20.07.2017. године

Дана 20.07.2017. г. поднео сам, преко РФ ПИО – Филијала Крагујевац, Жалбу Дирекцији Фонда због ћутања управе (РФ ПИО – Филијала Крагујевац) по Захтеву за утврђивање висине пензије применом војних прописа – Закона о Војсци Југославије од 17.05.2017. године.
Жалбу због ћутања управе сам послао препорученом пошиљком Поште Србије 20.07.2017. г. (Потврда о пријему пошиљке бр. РЕ289751984РС). Жалба је примљена и заведена у Филијали Крагујевац 21.07.2017. г. и повратницом ми потврђен пријем пошиљке.

Пошто је истекао максимални рок за доношење решења по жалби, прописан чланом 237. став 1. Закона о општем управном поступку ("Службени лист СРЈ", бр. 33/97 и 31/01 и "Службени гласник РС", број 30/10), у складу са чланом 19. став 1. Закона о управним споровима захтевам овим накнадним захтевом – ургенцијом, који објављујем у прилогу, да РФ ПИО - Дирекција донесе решење по жалби због чутања управе у накнадном року од 7 дана.

Срђан Алексић – Милосрђе НАТО

Objavljeno ponedeljak, 25 septembar 2017 11:24Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 107
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Срђан Алексић – Милосрђе НАТО

“Након осамнаест година од бомбардовања СРЈ од стране НАТО алијансе стручна јавност у Србији донела је закључак да су створени услови да се утврде последице еколошке и хуманитарне катастрофе на овим просторима. На предлог Краљевске академије науке и уметности на чело правног тима, чији је задатак да се прикупе докази и састави тужба против земаља учесница бомбардовања, постављен је адвокат др Срђан Алексић.”

Адвокат Срђан Алексић:

Сви сигурно добро памтимо бомбардовање 1999. године и никако не смемо да дозволимо да се тај злочин, као и његове последице забораве. Подсетићу Вас да је према процени Владе Србије, у бомбардовању погинуло најмање 2.500 људи, док је према неким проценама погинуло око 4 000 људи, од којих 89 деце, а рањено је и повређено више од 12.500 особа. Укупна материјална штета процењена је тада на 100 милијарди долара. Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада није нашао на мети. У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено. Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби", од којих је погинуло око 200 особа, а рањено је више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
....

Комплетан текст адв. Срђана Алексића прочитајте у прилогу.

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Срђан Алексић - Милосрђе НАТO.doc)Срђан Алексић - Милосрђе НАТO.doc 59 kB

Presude Prvog osnovnog suda u Beogradu i Viseg sudu u Pozarevcu

Objavljeno subota, 23 septembar 2017 09:26Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 1230
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Presude Prvog osnovnog suda u Beogradu i Viseg sudu u Pozarevcu

Postovani,
Objavljujem u prilogu presude Prvog osnovnog suda u Beogradu i Viseg sudu u Pozarevcu koje mi je dostavio kolega Dobrivoje Stanojevic i napisao:
"Dosao sam u posed dve Presude u vezi duga za 11,06 %. Mislim, da je ovo JEDINSTVEN slucaj, da su postupajuce sudije u Prvom osnovnom sudu u Beogradu i Visem sudu u Pozarevcu, na castan, pravican nacin postupili, da ovaj nas kolega u POTPUNOSTI ostvari svoje zakinuto pravo na vanredno uskladjivanje penzije za 11,06%! (barem u procentu od 6,57 % - u zagradi je moja napomena.)
Obzirom da se RF za PIO zalio na prvostepenu Presudu Visem sudu u Beogradu, gde je ozalbeni predmet lezao neresen vise od godinu dana, po nalogu Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu je DETASOVAN u Visi sud u Pozarevcu, zbog PREOPTERECENOSTI zalbenim predmetima Viseg suda u Beogradu.
Iz pravosnazne Presude koju je doneo Visi sud u Pozarevcu, moze se videti SVETAO primer savesnih i pravicnih sudija koji postuju Ustav, zakone, i propise, i upravo sude po principu: “Luris praecepta sunt haec: HONESTE VIVERE, ALTERUM NON LAEDERE, SUUM CUIQUE TRIBUERE” , ili, prevedeno sa Latinskog: “Propisi prava su: POSTENO ZIVETI, DRUGOG NE VREDJATI, SVAKOM SVOJE DATI”.
Pazljivo citajuci Presudu Viseg suda u Pozarevcu, moglo bi se zakljuciti, da ima osnova da povratimo i otetih 4,21 % od ukupnog vanrednog uskladjivanja od 11,06 %!?
Treba analizirati i detalj u Presudi, gde se Visi sud u Pozarevcu poziva na izdato Uverenje RF za PIO o ukupnom iznosu duga, i kao takvo ga uvazava kao DOKAZ da je tuzeni RF za PIO PRIZNAO dug!
Nasem kolegi Maksimovicu je ova Presuda izvrsena dana 19. septembra 2017. godine, uplatom glavnice sa obracunatom zakonskom zateznom kamatom. Neka mu je SRECNO i BERICETNO, i sve pohvale Visem sudu u Pozarevcu!"

Moj komentar - objasnjenje:
Ove dve presude u vezi duga za 11,06 % nisu naravno obezbedile da kolega ostvari u potpunosti pravo na uskladjivanje za 11,06 %, vec za 6,57 %.
Dokaz: 2.833,259 bodova x 9,40 dinara = 26.632,63 dinara (isplacena penzija za januar 2008. g. sa izvrsenim redovnim uskladjivanjem za 4,21 %).
Presudom je kolegi za januar 2008. g. dosudjena naknada stete u iznosu od 1.749,94 dinara, a to je priblizno 6,57 % isplacene penzije za januar 2008. g.
Da mu je na januarsku penziju 2008. godine dosudjena naknada stete od 11,06 % to bi bio iznos od 2.945,57 dinara. Dakle, i ovde je od vanrednog uskladjivanja za 11,06 %, oduzeto redovno uskladjivanje za 4,21 %.
Mozete proveriti i dalje po mesecima, ali je tako, samo sto je to kroz tekst obrazlozenja vesto prikriveno. Nema posebnih razloga za pohvale sudijama i navedenim sudovima.
Uverenje RF PIO o pripadajucoj razlici penzije mora biti priznato kao dokaz priznanja duga, po pravu i pravdi, jer je to javna isprava i to je sudija – sud i uradio.
Dakle, presudom su priznati pripadajuci iznosi razlike penzije iz Uverenja RF PIO, a oni su obracunati: 6,57 % na vrednost boda 9,40. Pozdrav!

Komentar - objasnjenje kolege Dobrivoja:
Da, ja sam se nezgodno izrazio, da je kolega u "potpunosti" ostvario pravo.
Poenta Presude je, da je Visi sud u Pozarevcu odbio Zalbu RF za PIO zbog "zastarevanja" duga za 2008. i 2009. godinu, a mogao je i da prihvati Zalbu. Kolega Maksimovic i ja smo ISTOG DANA podneli tuzbe, ali, meni je Prvi osnovni sud ODBIO tuzbeni zahtev za 2008. i 2009. godinu, a njemu NIJE.
Ja u tome vidim korektnost postupanja oba suda u njegovom slucaju. Takodje, mnogo je primera gde sudije nisu uvazavale Uverenje o ukupnom iznosu duga kao dokaz da je tuzeni RF za PIO PRIZNAO dug, a ove sudije u oba suda su to uvazile!
Ostajem pri oceni KOREKTNOG postupanja oba suda.

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (В. МАКСИМОВИЋ - ПРЕСУДЕ.pdf)В. МАКСИМОВИЋ - ПРЕСУДЕ.pdf 4533 kB

Jačanje specijalizacije upravnog sudstva

Objavljeno petak, 22 septembar 2017 15:09Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 25
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Jačanje specijalizacije upravnog sudstva

Upravni sud je počeo sa radom 1. januara 2010. godine, uspostavljen kao sud posebne nadležnosti. Sedište Upravnog suda je u Beogradu sa tri odeljenja izvan sedišta suda u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je na konferenciji „Organizacija i nadležnost upravnog sudstva“ da u narednom periodu predstoji jačanje specijalizacije upravnog sudstva u Srbiji i da je plan da se osnuje više prvostepenih upravnih sudova čija bi se mesna nadležnost zasnivala na sedištu, prebivalištu ili boravištu tužioca u upravnom sporu.
Kuburović je navela da bi sadašnji Upravni sud trebalo da postane Upravni apelacioni sud, koji bi bio isključivo nadležan da rešava o pravnom leku na odluke prvostepenih upravnih sudova.
Ona je ukazala da je Upravni sud počeo da radi 1. januara 2010. godine, preuzimajući na sebe nadležnost Vrhovnog suda Srbije da u prvom stepenu rešava u upravnim sporovima i da je to bio prvi korak u specijalizaciji upravnog sudstva u Srbiji, a da je 30. decembra 2009. godine počeo da se primenjuje novi Zakon o upravnim sporovima.
Ministarka pravde je podsetila da je Zakon o sudovima iz 1992. godine propisao ulogu Vrhovnog sud Srbije kao prvostepeniog suda u upravnim sporovima i da je na te sporove odlazilo oko 70 odsto predmeta Vrhovnog suda Srbije, što je izazvalo nedovoljnu efikasnost i otežalo njegovu ulogu u ujednačavanju sudske prakse upravnog prava.
Kuburović je naglasila da je Ministarstvo pravde posvećeno i jačanju kapaciteta Upravnog suda, da je u 2016. godini za potrebe ovog suda obezbeđena najmodernija kompjuterska oprema za rad pisarnice, sudija i svih odeljenja, a da je u saradnji sa tim sudom razvijena i aplikacija „eSud“, čija će primena omogućiti da stranke u postupku upravni spor vode skoro potpuno elektronski, bez odlaska u sud.
Kuburović je istakla da su unapređenje ljudskih prava, kroz kvaliteniji i lakši pristup pravdi, i pravna sigurnost u direktnoj korelaciji sa unapređenjem upravnog sudstva i da su prioritetni zadaci za naredni period pored reorganizacije nadležnosti Upravnog suda, i ujednačavanje sudske prakse i standardizacija postupaka.
Imajući to u vidu Ministarstvo pravde je iniciralo pokretanje projekta „Reforma Upravnog suda i unapređenje upravnog postupka“, koji predviđa izradu analize postojećeg normativnog okvira, broja i vrste predmeta, kao i uporednu analizu (sa drugim državama), što treba da doprinese lakšem usaglašavanju naših propisa sa standardima EU, kako iz perspektive potreba upravnog sudstva, tako i iz ugla interesa građana, navela je ministarka pravde.

Izvor: sajt Ministarstva pravde (www.mpravde.gov.rs)

Prilog (sa sajta Upravnog suda):
ЗАШТИТА ПРАВА ГРАЂАНА ПРЕД УПРАВНИМ СУДОМ
- Водич за грађане -

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Zastita prava gradjana pred Upravnim sudom.pdf)Zastita prava gradjana pred Upravnim sudom.pdf 1521 kB

Strana 1 od 290